Različite bolesti očiju, njihovo lečenje i način njihove prevencije?

-

Bolesti očiju su opasne jer vid je jedno od najvažnijih čula za svakog čoveka. Preko njega dobijamo preko 80% svih informacija.

Zbog toga vidu treba posvetiti posebnu pažnju i o zdravlju oka voditi adekvatnu brigu. Koliko je vid značajan ljudi često shvatite prekasno – onda kada dođe do njegovog oštećenja.

U nastavku teksta pročitajte koje su to bolesti i oštećenja oka sa kojima se pojedinci najčešće suočavaju. Kako biste izbegli i prevenirali neku od njih, upoznajte se i sa savetima oftamologa za zdravlje vaših očiju.

Refrakcione anomalije – najčešći problem u oftamološkoj praksi

Refrakcione mane oka su problem sa kojim se suočava veliki broj ljudi i one se najčešće sreću u oftamološkoj praksi. Razlikujemo četiri refrakcione anomalije oka: dalekovidost, kratkovidost, astigmatizam i staračka dalekovidost.

Dalekovidost je stanje oka kada osobe slabije vidi predmete u blizini, a ponekad i u daljini. Karakteriše je i zamućen vid na blizinu, naprezanje da se vidi nešto u blizini, glavobolja, a može biti praćeno i sa razrokošću.

Staračka dalekovidost je bolest oka koju karakteriše slabovidost koja se pojavljuje posle 40-te godine života. Glavni uzrok staračke dalekovidosti je gubitak elastičnosti sočiva i slabljenja akomodacionog aparata.

Prvi pokazatelj staračke dalekovidosti jeste nemogućnost čitanja sitnih slova. Ako primetite da osoba pomera knjigu, novine ili ekran telefona dok nešto čita vrlo verovatno je da ima upravo ovo stanje oka.

Kratkovidost je stanje oka kada osobe na blizinu vide jasno, a ne vide jasno ono što je u daljini. Procenjuje se da je kratkovidost prisutna kod 1/3 populacije, a prate je sledeći simptomi: žmirkanje, naprezanje, glavobolja.

Astigmatizam je stanje kada je vid zamućen na svim udaljenostima, i na blizinu i na daljinu.

Sva četiri problema oka mogu se otkloniti uz pomoć naočara sa dioptrijom za daljinu ili blizinu, kontaktnim sočivima ili određenom vrstom hiruške intervencije.

Glaukom i uvećan očni pritisak postepeno dovode do gubitka vida

Glaukomom predstavlja veliku grupu bolesti oka koje imaju jednu zajedničku karakteristiku: povećan očni pritisak koji dovodi do oštećenja očnog živca. Povećan očni pritisak dovodi do bolesti oka koja je jedna od najčešćeg uzroka gubitka vida u svetu.

U oblasti oftamologije, povećan očni pritisak i glaukom se nazivaju i ”tihi kradljivac vida” jer mogu voditi gubitku vida bez ikakvih prethodnih simptoma. Ukoliko se uvećan očni pritisak otkrije na vreme, može se izbeći gubitak vida a bolest se može adekvatno kontrolisati.

Prema dosadašnjoj lekarskoj praksi, zaključak je da se glaukom najčešće javlja nakon 40-e godine života. Zbog toga je važno raditi preventivne preglede i kontrolisati očni pritisak. Takođe, faktor rizika za dobijanje glaukoma su i kratkovidost, dijabetes i arterijska hipertenzija, kao i genetska predispozicija za uvećani očni pritisak.

Razlikujemo tri vrste glaukoma: urođeni, akutni i hronični. Urođeni glaukom karakteriše visok očni pritisak koji pritiska beonjaču koja se rasteže i oko postaje izrazito veliko. Urođeni glaukom je obično jednostran.

Akutna manifestacija glaukoma praćena je jakim bolovima u oku i licu, glavoboljom, mučninom kao i naglim slabljenjem vida. Oko postaje tvrdo i crveno, a očni pritisak raste i do 80 mmHg. Potrebno je da se očni pritisak ubrzo spusti uz pomoć medikamenata ili operacije, kako bi se izbeglo trajno oštećenje vida.

Hronični glaukom je posledica učestalih nelečenih akutnih manifestacija glaukoma i kod ovog oblika glaukoma očni pritisak je trajno visok.

Kada je reč o lečenju glaukoma i uvećanog očnog pritiska, ono se razlikuje u zavisnosti od vrste glaukoma. Svaka terapija ima za cilj da se smanje uvećan očni pritisak tako da on ne ometa funkciju očnog živca. Očni pritisak se može smanjiti uz pomoć medikamenata, laserskim tretmanima ili hiruškim lečenjem.

Kako ekrani uređaja utiču na zdravlje oka?

Gledati tv, laptop ili ekran mobilnog telefona svakodnevno ostaviće negativne posledice na zdravlje vaših očiju. Provođenje puno vremena ispred ovih ekrana može dovesti do pogoršanja vida i povećanja dioptrije.

Višečasovno gledati tv ili ekran za vaše oči znači višečasovno izložiti oči jakom, osvetljenju  i odsjaju ekrana. To će dovesti do umora očiju, blagog zamućenja vida, glavobolje kao i do bola u vratu i ramenima. Svi ovi simptomi su poznati kao sindrom naprezanja očiju, odnosno sindrom „računarske vizije“ i može se reći da je to bolest oka nove, moderne ere koju ima sve veći broj ljudi.

Kako da prevenirate zdravlje vaših očiju i sprečite nastanak bolesti oka?

Kako biste očuvali zdravlje vaših očiju veoma je značajno da se upoznate sa porodičnom istorijom zdravlja očiju. Važno je da znate da li je nekome od članova vaše porodice ikada dijagnostikovana očna bolest ili stanje, jer genetski faktor može biti od značaja za razvoj očnih bolesti, odnosno one mogu biti nasledne.

Ukoliko imate takve informacije, podelite ih sa svojim očnim lekarom kako bi mogao da utvrdi da li ste izloženi određenom riziku i moći će da preduzme sve potrebne mere kako bi se vaš vid očuvao.

Sledeća stvar o kojoj treba da razmišljate kako biste očuvali zdravlje vaših očiju jeste Vaša ishrana. Ona treba da bude bogata voćem i povrćem, naročito tamnim lisnatim zelenim povrćem kao što su spanać i kelj, jer su one važne za zdravlju vaših očiju.

Namirnice kao bogate omega-3 masnim kiselinama kao što su različite vrste riba, algama i određene semenke pogoduju zdravlju vaših očiju. Takođe, vodite računa o vašim kilogramima i održavajte zdravu telesnu težinu jer gojaznost može povećati rizik od razvoja dijabetesa, što može prouzrokovati gubitak vida zbog dijabetičkih bolesti očiju.

Pušenje je još jedan faktor koji utiče na zdravlje vaših očiju. Prema određenim istraživanjima, pušenje povećava rizik od razvijanja makularne degeneracije, oštećenja katarakte i optičkog živca, što može prouzrokovat slepilo. Prestankom pušenja, ili ne započinjanjem pušenja, pomoći ćete zdravlju svojih očiju i smanjićete rizik od razvoja različitih očnih bolesti.

Smanjite broj časova koji provodite gledajući tv, laptop ili ekran mobilnog telefona. Ukoliko ipak izlažete oči dugotrajnom gledanju u ekrane, pokušajte da se pridržavate sledećeg saveta oftamologa: na svakih 20 minuta gledanja u ekran napravite pauzu od najmanje 20 sekundi, kada ćete se zagledati bar 20 metara u daljinu. Ovo će vam pomoći da odmorite očne mišiće i sprečite crvenilo očiju, glavobolje i zamućen vid.

Zatim, ukoliko primetite bilo kakvu promenu u svom vidu, odmah zakažite pregled kod očnog lekara.

Objasnite mu sve simptome i tegobe koje primećujete i imate kako bi on mogao pravilno da dijagnostifikuje problem koji imate i pomogne vam da ga što pre otklonite.

How useful was this post?

Click on a star to rate it!

Average rating / 5. Vote count:

No votes so far! Be the first to rate this post.

As you found this post useful...

Follow us on social media!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Mirko
Mirkohttps://tnt.ba
Mirko je autor mnogih članaka na yep.ba portalu za mlade. Iskusni je "digitalni" poduzetnik pa njegove savjete vrijedi pročitati

MOŽDA TE ZANIMA