LifestyleŠta je glaukom i da li se može pojaviti kod mladih?

Šta je glaukom i da li se može pojaviti kod mladih?

Iako se na njega referiše u jednini, glaukom je velika grupa bolesti oka. Donosimo šta je glaukom?

Ovaj takozvani „tihi kradljivac vida“ spada u vrlo podmukla oboljenja oka, jer najčešće ne daje nikakve simptome, a ukoliko se ne tretira na vreme definitivno vodi do potpunog slepila. Ipak, najdramatičniji ishod se može izbeći pravovremenom dijagnozom i upornim lečenjem. Svakako, kada se jednom razvije, glaukom se ne može potpuno izlečiti, ali se može uspešno držati pod kontrolom.

Kako je ova grupa bolesti izuzetno široka, tako i njeni uzroci mogu biti različiti. Zajedničko svakom pojavnom obliku glaukoma jeste povećanje očnog pritiska, koje ultimativno dovodi do trajnog oštećenja očnog živca. Faktori rizika za pojavu glaukoma takođe mogu varirati, od drugih bolesti do naslednog faktora. Glaukom kao oboljenje generalno pogađa starije pacijente, ali su neretki slučajevi pojave bolesti iz ove grupe i kod mlađih ljudi. Upravo zbog ovako podmuklog načina ispoljavanja, redovne posete oftamologu i kontrolisanje očnog pritiska su najsigurniji način za prevenciju ili adekvatno lečenje.

Glaukom- progresivna bolest bez simptoma

Glaukom, odnosno bolesti iz ove porodice oboljenja oka jesu vrsta optičke neuropatije. Odlikuju se progresivnim oštećenjem očnog živca i retine, koji dovode do narušavanja vidnog polja i, kako bolest napreduje, potpunog gubitka vida do slepila. Sama bolest počinje da se razvija kada u oku nastane previše tečnosti, koja utiče na to da očni pritisak bude stalno povišen.

Kada je očni pritisak u normalnom radijusu, oko ima stalni tonus, dobru prokrvljenost i vlažnost i vid je normalan. Nakupljanje očne tečnosti koja otežano cirkuliše kroz organe oka uzrokuje pritisak koji polako, ali uporno razara ožni živac i sve delove oka. Iako glaukom narušava vid trajno i nepovratno, pacijenti najčešće ne osećaju nikakve simptome. Štaviše, glaukom se najčešće sasvim slučajno otkriva na redovnom oftamološkom pregledu.

Naime, razaranje očnog živca u početku uzrokuje promene tek na ivicama vidnog polja koje se neosetno smanjuje. Tek u poslednjim fazama bolesti vid pacijenta postaje vidno sužen, kada glaukom konačno napadne centralno vidno polje. U retkim, ekstremnim slučajevima, glaukom se može ispoljiti i kroz jake bolove u slepoočnom i čeonom delu glave, vidljivim aurama u bojama duge oko izvora svetlosti koji se posmatraju, mučninom i povraćanjem prilikom izlaganja jakoj svetlosti. U tim slučajevim neophodna je hitna poseta oftamologu.

Sa kontrolom očnog pritiska treba početi što ranije

Iako glaukom dominantno pogađa starije pacijente, nisu retki slučajevi mlađih ljudi koji na redovnom pregledu kod oftamologa otkriju da ih visoki očni pritisak smešta u rizičnu grupu. Glaukom se može pojaviti kod pacijenata već posle četrdesete godine života.

Takođe, ljudi koji boluju od dijabetesa gube vid upravo zbog rapidnog razvijanja glaukoma i propadanja očnog nerva. Glaukom se može razviti i kod ljudi koji već boliji od ekstremne kratkovidosti i generalne arterijske hipertenzije. Neadekvatna cirkulacija tečnosti u organizmu može se jako odraziti na zdravlje očiju kako jednih od najosetljivijih organa. Najzad, kod mlađih pacijenata glaukom se može razviti i pod uticajem naslednog faktora.

Naime, ova bolest oka prenosi se sa generacije na generaciju, s tim što će se u svakoj narednoj razviti ranije. Zbog toga pacijenti koji u porodici već imaju predispoziciju za razvijanje nekog oblika glaukoma moraju naročito voditi računa o svom očnom pritisku. Ukoliko posumlja na mogućnost razvoja ove boelsti, oftamolog će pacijenta podvrgnuti nizu testova i analiza, kako bi adekvatno ispratio tok bolesti.

To, između ostalog, podrazumeva merenje očnog pritiska u različito doba dana, pregled raširenih zenica, fotografisanje specijalnim kamerama kako bi se uočile promene na očnom živcu i žutoj mrlji u najranijem stadijumu i laserska analiza nervnih vlakana u oku.

Lečenje glaukoma je dugotrajno, ali neophodno

Glaukom koji se jednom pojavio ne može se potpuno izlečiti. Međutim, upornom i adekvatnom terapijom napredak bolesti se može značajno usporiti, i tako sačuvati vid. Ukoliko se otkrije u najranijoj fazi, glaukom se može lečiti neinvanzivnim metodama.

Međutim, ukoliko se pojavi naglo i ispolji akutno, neophodna je hirirška intervencija. Neinvanzivno, ova boelst se drži pod kontrolom kapima za oči. Ovde će oftamolog utvrditi vrstu glaukoma i odgovarajuće kapi koje će dati najbolje rezultate uz minimalne neželjene efekte. Poslenjih deset godina lekarima je na rapsolaganju čitav spektar kapi za lečenje glaukoma, pa se one mogu menjati i kombinovati dok se ne pronađu one koje odgovaraju svakom pacijentu. Kapi protiv glaukoma suštinski poboljšavaju cirkulaciju očne tečnosti, snižavaju očni pritisak i održavaju ga u granicama normalnih vrednosti. Tako se napredak bolesti značajno usporava, a ukoliko se sa ovakvom vrstom terapije počne u najranijoj fazi razvoja glaukoma, on se može i potpuno zaustaviti.

Glaukomi otvorenog i zatvorenog ugla, kao najčešći, jesu oni kod kojih se vid narušava od periferije ka centu vidnog polja ili se simptomi javljaju naglo i dramatično. Ove vrste glaukoma najefikasnije se leče laserskom intervencijom, kojom se stvara otvor na dužici i tako olakšava oticanje očne tečnosti. Najzad, uznapredovala bolest ili podmukli glaukom koji ne reaguje ni na jednu drugu vrstu terapije može se lečiti isključivo hirurškim metodama.

One podrazumevaju formiranje otvora kroz koji će tečnost isticati iz oka ili ugradnju veštačkih cevčica sa istom namenom. Ovakve vrste intervencija su pacijentima najčešće poslednja nada da sačivaju vid i kvalitet života.

Iako spada u najteža oboljenja vida, glaukom se danas može izuzetno rano dijagnostifikovati, pa samim tim i adekvatno lečiti. Zahvaljujući izuzetnom napretku oftamologije, bolesti iz ove grupe se mogu potpuno zaustaviti odgovarajućom terapijom ili intervencijom lekara specijalista.

Upravo iz tog razloga su redovne kontrole jako važne, naročito kod pacijenata koji spadaju u neku od rizičnih grupa. Oni trebaju naročitu pažnju da obrate na suptilne znake da sa vidom nešto nije u redu, kao što su iznenadni zamor ili osećaj suvoće u očima, i uporne glavobolje koje postaju naročito jake u večernjim satima, do mere da ne mogu gledati TV ili monitor računara. Iako posle višečasovnog gledanja u jako osvetljenje odeđeni stepen zamora očiju može da se očekuje, svako ekstremno ispoljavanje ovih simptoma jeste znak da se treba obaviti detaljan oftamološki pregled.

Koliko je koristan ovaj članak?

Kliknite na zvjezdicu da biste je ocijenili!

Prosječna ocjena / 5. Brojanje glasova:

Još uvijek nema glasova. Ocijenite prvi!

Žao nam je što vam se nije svidio sadržaj. Možete li nam reći zašto?

Pomozite nam da unaprijedimo sadržaj!

Recite nam kako možemo unaprijediti ovaj sadržaj

Mirko
Mirkohttps://tnt.ba
Mirko je autor mnogih članaka na yep.ba portalu za mlade. Iskusni je "digitalni" poduzetnik pa njegove savjete vrijedi pročitati

MOŽDA TE ZANIMA